Гојковић представила пројекат „Дворци Србије: Заштита културне баштине“ у Паризу

„Овај веома значајан и сложен пројекат покренут у новембру 2020. као заједничка иницијатива два министарства - културе и информисања, те грађавинарства, саобраћаја и инфраструктуре, као и цивилног сектора „Фондације за заштиту културне и историјске баштине“ обухвата 118 двораца и палата на територији Србије који су под заштитом државе. На састанку који сам прошлог јуна имала са тадашњом министарком културе, исказано је интересовање француске стране да помогне Србији у реализацији овог пројекта. Верујем да ће сада, након пандемије, и са именовањем нове Владе Француске, тај процес бити додатно убрзан. Тиме ће наша укупна, а посебно културна сарадња, добити нову, вредну димензију“, напоменула је министарка културе.

Гојковић је истакла важност обнављања двораца будући да се на тај начин дворцима и вилама даје вредан допринос и развоју привреде и јачању туристичких потенцијала многих крајева Србије, али и показује нов, зрелији и одговорнији однос према нашој историји и неговању културе сећања, чиме се јача свест о националном идентитету и ослања на културну баштину као потенцијалу будућег развоја.

Према речима министарке културе и информисања, неке од тих некада велелепних грађевина треба да постану музеји, друге хотели, ресторани, винарије или локалитети на којима ће се снимати серије и филмови.

„Познато је да је Србија по питању снимања филмова, серија и реклама постала светски позната и пожељна дестинација за продукције из целог света. Рестаурирани дворци и летњиковци широм земље на занимљив и аутентичан начин додатно ће појачати понуду наших атрактивних филмских локација“, нагласила је министарка културе и исказала уверење да без обзира на њихову намену према садашњем пројекту, свим тим раније напуштеним, заборављеним и запуштеним објектима биће удахнут нови живот, те ће на тај начин поново постати места која буде машту, подучавају о прошлости и служе на понос држави у којој су саграђени.

Гојковић је подсетила да многи од тих објеката имају велики значај за српску историју - династије Карађорђевић и Обреновић, породице као што су Стратимировић и Дунђерски, али и успешних индустријалаца и трговаца попут српских краљева текстила Теокаровића и додала да је један од највећих двораца у Србији, дворац Карачоњи у Новом Милошеву, прави пример симбола непожељног система вредности, који је доминирао у периоду од 1945. до 2000. године, када су дворци претварани у земљорадничке задруге и слично.

„Од 1980. до 2000. године био је претворен у фабрику хемијске индустрије. Уместо туриста и музејских експоната у њему се и даље налазе цистерне фабрике која је у међувремену банкротирала. Транзициони изазови после 2000. Године у Србији, довели су до запуштања или неадекватне намене двораца“, нагласила је министарка културе и додала да је очување оваквих објеката националног културног наслеђа прави начин да се одужи дуг прецима, који су их подизали.

Гојковић је истакла да је Француска један од синонима за квалитетно старање о овој врсти културног наслеђа и да чврсто верује да ће нам француска искуства и помоћ експерата бити од велике користи у процесу ревитализације српских двораца и вила.

Гојковић је приликом отварања панела „Дворци Србије“ исказала задовољство обједињавањем још две теме на том догађају, које су изузетно значајне за српску културу, а то су изложба о Николи Тесли постављене тренутно у Културном центру Србије, и обележавање 49. година од оснивања тада Културно-информативног центра у Паризу.

„По многима највећи светски проналазач прошлог миленијума једном приликом је рекао: ʼАко будем имао среће да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да је то дело једног Србина.‛

Гојковић је додала и да није било те његове жеље, наша држава има обавезу да на сваки начин негује и чува успомену на лик и дело овог великана, као и да је, препознајући ту обавезу, Министарство поставило текућу изложбу на најистакнутије место представљања наше културе и наслеђа у овом часу, у Културни центар Србије у Паризу, у коме скоро пет деценија француска публика има прилику да ужива у изузетним културним манифестацијама.

„Плејада великих уметника је обележила рад овог центра, од књижевних великана преко чувеног Париског круга сликара као и млађих уметника који својим радом настављају традицију Париског круга. У светлу овакве традиције, уверена сам да ће Културни центар Србије у Граду светлости и даље бити значајна тачка за културу и представљања богате уметничке сцене Србије“, закључила је Гојковић.

На панелу је говорио и некадашњи министар културе Француске Фредерик Митеран, који је истакао тесне културне везе између Србије и Француске и поштовање Француске према Србији. Митеран је нагласио значај сарадње у овој области очувања културног наслеђа и поздравио почетак великог посла, као што је попис и идентификовање двораца, вила и летњиковаца, којима је потребна обнова и утврђивање намене.

На панелу je говорилa и кнегиња Јелисавета Карађорђевић, која је указала да је важно да држава уђе у цео процес, а како ће се објекти користити зависи од културне политике једне земље и стратегије, па се тако могу укључити у туристичку понуду, користити за музеје, конференције, снимање филмова, али посебно је важно како локална заједница то види, јер ће то бити у њеном интересу и зато је значајно и њено укључивање. Говорили су и помоћница министра културе за културно наслеђе и дигитализацију Данијела Ванушић и директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић.